Primer memorijala

Milorad "Mika" Stanković

1948 — 2024

Za sve što si sagradio, za sve što si nas naučio i za ljubav koja je ostala. Tvoje ruke više ne rade, ali trag koji su ostavile živi svuda oko nas. Nedostaješ nam, svakog dana.

Tatina priča

Naš tata, Milorad Stanković, kog su svi znali kao Miku, rođen je 12. marta 1948. godine u Osipaonici, kao treće od petoro dece. Odrastao je skromno, uz rad koji je počeo mnogo pre nego što je trebalo da bude deo dečjeg života. Čuvao je stoku, pomagao porodici i peške išao do škole u susednom selu. Često nam je pričao o tom vremenu, ali nikada sa gorčinom. Za njega je to jednostavno bio život.

Sa devetnaest godina došao je u Smederevo i zaposlio se u Železari. Tamo je proveo naredne trideset dve godine, najvećim delom radeći na održavanju. Radio je u smenama, ustajao dok je ostatak kuće još spavao i vraćao se umoran, ali se retko žalio. Tek kada odrasteš shvatiš koliko je snage bilo potrebno za takav život.

Pročitajte njihovu priču

Život za sećanje

1948
Početak jedne priče
Rođen je 12. marta u Osipaonici, kao treće od petoro dece. Tu je proveo detinjstvo koje je zauvek nosio sa sobom.
1967
Novi život u Smederevu
Sa samo 19 godina dolazi u Smederevo i počinje da radi u Železari. Tada nije ni slutio da će ovaj grad postati njegov dom.